Da li ste znali zašto se u narodu kaže „Zdrav kao dren“? To nije obična voćka od koje se pravi džem ili čaj.
Nekada su naši preci sadili dren ispred kuće, kako bi čuvao zdravlje generacijama i tako je mogao da živi i 200 godina.
Danas je dren uglavnom samonikla biljka, i u retkim slučajevima gajena, što mu daje još veću vrednost u lekovitom smislu.
Zašto je drenjina tražena u kozmetičkim preparatima?
Proizvođači kozmetike traže višenamenske kozmetičke sastojke, prvenstveno prirodnog porekla, kao što su biljni ekstrakti.
Njihovi složeni hemijski sastavi to omogućavaju, jer je moguće napraviti kozmetiku koja pruža višestruki efekat koristeći samo jedan sastojak (hidratantni, umirujući, hranljivi).
Više studija je pokazalo da ekstrakti dobijeni iz ploda drenjine pokazuju snažan antioksidativni, antibakterisjski, tonizirajući, zatežući i antiinflamatorni efekat.
Ova svojstva mogu se pripisati fenolnim jedinjenjima, vitaminu C, iridoidima, flavonoidima, a posebo antocijaninima.
Šta su antioksidanti?
Antioksidanti zapravo predstavljaju molekule koji se bore protiv slobodnih radikala.
U hemijskom smislu to su molekuli koji su akceptori eletrona, i te elektrone preuzimaju od nestabilnih slobodnih radikala, neutrališući njihovo negativno dejstvo.
Slobodni radikali dovode do oksidacije molekula i oksidativnog stresa. Na taj način dolazi do oštećenja ćelija i tkiva.
Zašto je važno održavanje kolagena, elastina i hijalurosnke kiseline
Od 20 godine života, koža počinje da proizvodi sve manje kolagena. Koža onda postaje tanja i krhka. Isto se dešava sa elastinom i hijaluronskom kiselinom.
Kolagen čini oko 40% ukupnih proteina u ljudskom telu i predstavlja deo vezivnog tkiva. Nalazi se u kostima, mišićima, tetivama, koži i formira jednu stabilnu strukturu. Odgovoran je za stanje kože, kao i izgleda kose i noktiju.
Elastin predstavlja komponentu vanćelijskog matriksa. Mnogim tkivima i organima je pored stabilnosti veoma važna i elastičnost.
Hijaluronska kiselina okružuje ćelije i vezuje vodu, i smanjenjem njene koncentraije, koža postaje suva i dehidrirana.
Narušavanjem ovih struktura koža gubi čvrstoću, opušta se i dolazi do produbljivanja bora.
Kako vitamin C utiče na održavanje lepote kože
Naučno je dokazano da drenjina sadrži čak dvostruko više vitamina C od pomorandže.
Vitamin C je jedan od najačih antioksidanata rastvoriljivih u vodi. Podjednako je efikasan protiv UVA i UVB zračenja. UVA mutira i uništava kolagen, elastin, proteoglikane i druge dermalne ćelijske strukture.
Vitamin C ne apsorbuje UV zračenje, već neutrališe slobodne radikale nastale kao posledica zračenja.
Iako vitamin C može obezbediti fotozaštitu, najbolje je kombinovati ga sa vitaminom E, koji pojačava delovanje vitamina C 4 puta. Takođe je jako bitan za sintezu kolagena.
Inhibicija enzima koji razgrađuju dermalne strukture
Istraživanja su pokazala da ekstrakti drenjina poseduju snažan antioksidativni efekat i inhibiraju enzime elastazu, kolagenazu i hijaluronidazu koji su odgovorani za razgradnju elastina, kolagena i hijalurnske kiseline.
Inhibicija razgradnje ovih jedinjenja u mnogome doprinosi procesu smanjenja starenja.
Uklanjanje hiperpigmetacija i ujednačavanje tena
Koža mladih ljudi je više nahranjena i belja od kože starih. Tokom starenja koža postaje grublja, naborana i tamnija i pojavljuju se staračke mrlje.
Starenjem se pojačava i aktivnost enzima koji uklanjaju slobodne radikale, ali pada njihova koncentracija. Takodje pada koncentracija ukupnih antioksidanata.
Proantocijanidini su dobri antioksidansi, a takođe pospešuju kovalentno umrežavanje kolagena, spračavaju razgradnju elastina inhibirajući enzim elastazu. Smanjuju prekomerno starenje i opuštanje kože i smanjuju lučenje lojnih žlezda.
Takođe mogu smanjiti O-Benzohinonsku strukturu melanina i prevesti je u fenolnu strukturu, koja će izblediti pigment i inhibirati ključni enzim u sintezi melanina (tirozinazu) - koji će smanjiti produkciju staračkih fleka.
Vitamin C stupa u interakciju sa bakarnim jonima na aktivnom mestu tirozinaze, čime se smanjuje stvaranje melanina.
Borba protiv akni, bubuljica i proširenih pora
Utvrđeno je da polifenoli imaju antiflogistički i antibakterijski efekat koji su izuzetno važni tokom borbe sa aknama, kao i blagi (2-12 SPF) i srednji (12-30 SPF) UV filtrirajući efekat.
Proantocijanini se mogu kombinovati sa proteinima formirajući hidrofobne i vodonične veze, koje mogu smanjiti pore i zategnuti kožu.
Oni imaju efekat na upalne procese na koži, hidriraju kožu i imaju anti-age efekat.
Održavanje ćelijskih struktura
Proantocijanidini mogu da apsorbuju UV zračenje i inhibraju peroksidaciju lipida. Peroksidacija lipida dovodi do oštećenja ćelijskih membrana, menja se funkcija proteina, kao što su enzimi i receptori, vezani za membranu.
Ovakva oštećenja mogu dovesti do gubitka ćelijske strukture i smanjuje se sposobnost ćelija da se obnove.
Peroksidacija lipida dešava se u prisustvu slobodnih radikala, nastalih kao posledica zračenja ili iz bilo kog drugog izvora koji može dovesti do njihovog nastajanja.
Minerali prisutni u plodu drenjine
Plod drenjine bogat je mikroelementima kao što su bakar cink i mangan.
On je takođe i izvor kalijuma sadrži čak 3500 mg/100 g svežeg voća, što znači da 1g drenjine podrazumeva potpun dnevni unos kalijuma po preporuci svetske zdravstvene organizacije.
Sok od drenjine takođe je bogat kalcijumom 32 mg/100mL i gvožđem.
Minerali smanjuju fotostarenje kože
Minerali kao što su bakar, cink i selen su jako bitni za održavanje zdravlja kože.
Cink je glavni kofaktor za većinu metaloenzima. Ima ulogu u sprečavanju fotooštećenja kože, sprečavajući prodiranje UV svetlosti kroz kožu. Uglavnom se koristi u prirodnoj kozmetici kao mineralni filter.
Kotretman sa cinkom i vitaminom C pokazuje se kao veoma efikasan kod suzbijanja akni, jer pokazuje jak antimikrobni efekat.
Bakar stimuliše sazrevanje kolagena, što je jako bitno kod očuvanja elastičnosti i zategnutosti kože.
Masne kiseline u ulju semena drenjine
Pored svih ovih predivnih molekula koji se većinom nalaze u plodu drenjine, u okviru koštice nalazi se seme izuzetno bogato esencijalnim masnim kiselinama.
Ulje dobijeno hladnim presovanjem sadrži čak 65% esencijalne masne kiseline (linoleinske ) što je više u poređenju sa uljem divlje ruže.
Kako masne kiseline neguju kožu
Nakon nanošenja ulja na kožu njihov efekat se različito ispoljava u zavisnosti od mogućnosti prodiranja u dublje slojeve kože.
Na površini kože ulje formira hidrofoban film koji smanjuje transepidermalni gubitak vode. Ulja naneta na kožu interaguju sa hidrolipidnom barijerom i koža ih postepeno apsorbuje.
U zavisnosti od sastava ulja, ona mogu povećati ili smanjiti apsorpciju drugih aktivnih komponenti.
Neke komponente ulja mogu se ugrađivati u lipide, dok druge učestvuju u sintezi strukturnih elemenata kože.
Najčešće manse kiseline prisutne u biljnim uljima su zasićene (palmitinska C18:0 i stearinska C18:0) mononezasićene masne kiseline (oleinska C18:1 i linolna C18:2).
Najviše su interesantne esencijalne masne kiseline, koje se ne sintetišu u organizmu, nego se moraju unositi (linolna, alfa linoleinska i gama linoleinska kiselina).
Ove masne kiseline su polazni materijal u sintezi prostanglandina, koji su odgovorni za regulaciju upalnih procesa na koži.
Oleinska kiselina aktivira metabolizam lipida obnavljajući zaštitnu funkciju epidermisa i zadržava vlažnost kože.
Dobro se apsorbuje na koži i povećava apsorpciju drugih aktivnih komponenti.
